Hašimotov sindrom i ishrana

Hašimotov tiroiditis — koji se ponekad naziva Hašimotova bolest — jedan je od najčešćih poremećaja štitne žlezde na svetu.

Čak i kada se tretira medikamentima, njegovi simptomi mogu značajno uticati na kvalitet života.

Istraživanja pokazuju da modifikacije ishrane i načina života, pored standardnih lekova, mogu drastično ublažiti simptome. Svaka osoba sa Hašimotovim tiroiditisom različito reaguje na lečenje, zbog čega je individualan pristup ovom stanju jako važan.

Štitna žlezda je endokrina žlezda u obliku leptira koja se nalazi u dnu vašeg vrata. On luči hormone koji utiču na skoro svaki sistem organa, uključujući vaše srce, pluća, skelet i probavni i centralni nervni sistem. Takođe kontroliše metabolizam i rast.

Glavni hormoni koje luči štitna žlezda su tiroksin (T4) i trijodtironin (T3). Na kraju, oštećenje ove žlezde dovodi do nedovoljne proizvodnje tiroidnih hormona.

Simptomi

Pošto Hašimotov tiroiditis utiče na skoro svaki sistem organa u vašem telu, povezan je sa različitim simptomima. Oni uključuju:

● dobijanje na težini
● ekstremnanumor
● slabu koncentraciju
● stanjivanje kose
● suvu kožu
● spor ili nepravilan rad srca
● smanjenu snagu mišića
● otežano disanje
● smanjenu toleranciju na vežbanje
● netoleranciju hladnoće
● povišen krvni pritisak
● lomljive nokte
● zatvor
● osetljivost štitne žlezde i vrata
● depresija i anksioznost
● neredovan ciklus
● nesanicu
● promenu boje glasa

Nelečen ili nepravilno lečen Hašimotov tiroiditis može dovesti do ozbiljnih neželjenih zdravstvenih posledica, kao što je povećan rizik od srčanih oboljenja, kognitivnih poremećaja, pa čak i smrti.

Kako ishrana i način života utiču na Hašimoto

Ishrana i način života igraju vitalnu ulogu u lečenju Hašimota, pošto mnogi pojedinci nastavljaju da se pate od različitih simptoma čak i pored upotrebe lekova. Osim toga, mnogi ljudi koji pokazuju simptome ne dobijaju lekove, osim ako imaju promenjen nivo hormona.

Štaviše, istraživanja sugerišu da upalni procesi mogu biti pokretački faktor iza širokog spektra Hašimotovih simptoma. Ovo stanje je često povezano sa ishranom.

Promene u ishrani i načinu života su takođe ključne za smanjenje rizika od drugih bolesti, jer ljudi sa Hašimotovim tiroiditisom imaju veći rizik od razvoja autoimunih stanja, povišenog holesterola, gojaznosti i dijabetesa.

Istraživanja pokazuju da isključivanje određenih namirnica iz ishrane, uzimanje suplemenata i promena načina života mogu značajno ublažiti simptome i poboljšati kvalitet života.

Osim toga, ove promene mogu pomoći u smanjenju upalnih procesa, usporiti ili sprečiti oštećenje štitne žlezde uzrokovano povišenim antitelima na štitnu žlezdu i upravljati telesnom težinom, nivoom šećera u krvi i holesterolom.

Saveti o ishrani zasnovani na razultatima naučnih istraživanja

Evo nekoliko saveta o ishrani zasnovanih na dokazima koji će pomoći u lečenju Hašimotovog tiroiditisa.

Dijeta bez glutena i žitarica

Mnoge studije pokazuju da je veća verovatnoća da će oni sa Hašimotom imati celijakiju nego opšta populacija. Kao takvi, stručnjaci preporučuju da svako kome je dijagnostikovan Hašimoto prođe pregled na celijakiju.

Štaviše, neki dokazi sugerišu da dijete bez glutena i žitarica mogu biti od koristi ljudima sa Hašimotovim tiroiditisom.

U 6-mesečnoj studiji na 34 žene sa Hašimotovim tiroiditisom, dijeta bez glutena smanjila je nivoe antitela štitaste žlezde uz poboljšanje funkcije štitne žlezde i nivoa vitamina D, u poređenju sa kontrolnom grupom.

Mnoge druge studije primećuju da ljudi sa Hašimotovim tiroiditisom – ili autoimunim bolestima uopšte – verovatno imaju koristi od dijete bez glutena čak i ako nemaju celijakiju.

Kada se pridržavate dijete bez glutena, izbegavate sve proizvode od pšenice, ječma i raži. Na primer, većina testenina, hleba i soja sosova sadrže gluten – iako postoje alternative bez glutena.

Dijeta bez žitarica je restriktivnija od dijete bez glutena, jer zabranjuje sve žitarice. Iako ova promena u ishrani takođe može da ponudi prednosti, istraživanja koja to podržavaju su ograničena.

Autoimune Protocol dijeta

Autoimune Protocol (AIP) je dizajnirana za osobe sa autoimunim bolestima. Zabranjuje potencijalno štetnu hranu poput žitarica, mlečnih proizvoda, šećera, kafe, mahunarki, jaja, alkohola, orašastih plodova, semeja, ulja i aditiva za hranu.

U 10-nedeljnoj studiji na 16 žena sa Hašimotovim tiroiditisom, AIP dijeta je dovela do značajnog poboljšanja kvaliteta života i značajnog smanjenja nivoa inflamatornog markera C-reaktivnog proteina.

Iako su ovi rezultati obećavajući, potrebne su duže studije kako bismo izvelu zaključak o efikasnoti ovi dijete.

Imajte na umu da je dijeta AIP dijeta, zapravo dijeta sa faznom eliminacijom i treba da je prepisuje i nadgleda iskusan doktor.

Razmislite o izbegavanju mlečnih proizvoda

Intolerancija na laktozu je veoma česta među ljudima sa Hašimotovim tiroiditisom.

U studiji na 83 žene sa Hašimotovim tiroiditisom, kod 75,9% je dijagnostikovana netolerancija na laktozu.

Ako sumnjate na netoleranciju na laktozu, isključivanje mlečnih proizvoda može pomoći kod problema sa probavom, kao i funkciji štitne žlezde i apsorpciji lekova. Imajte na umu da ova strategija možda neće raditi za sve, jer neki ljudi sa Hašimotom savršeno dobro tolerišu mlečne proizvode.

Fokus na antiinflamatorna ishranu

Upalni procesi mogu biti pokretačka snaga iza Hašimotovog tiroiditisa. Kao takva, antiinflamatorna dijeta bogata voćem i povrćem može značajno poboljšati simptome.

Studija na 218 žena sa Hašimotovim tiroiditisom otkrila je da su markeri oksidativnog stresa – stanja koje izaziva hroničnu upalu – niži kod onih koje su češće jele voće i povrće.

Povrće, voće, začini i masna riba su samo neki od primera hrane sa snažnim antiinflamatornim svojstvima.

Dijeta puna hranljivih materija

Ishrana sa smanjenim unosom šećera i visoko prerađene hrane, ali bogata celovitim namirnicama i hranljivim sastojcima može pomoći u poboljšanju vašeg zdravlja, kontroli težine i smanjenju simptoma povezanih sa Hašimotom.

Kad god je moguće, pripremajte obroke kod kuće koristeći hranljive namirnice poput povrća, voća, proteina, zdravih masti i ugljenih hidrata bogatih vlaknima.

Ove namirnice nude moćne antioksidativne i antiinflamatorne prednosti.

Korisni suplementi za Hašimoto

Pojedini suplementi mogu pomoći u smanjenju upale i antitela na štitnu žlezdu kod ljudi sa Hašimotovim tiroiditisom. Osim toga, verovatnije je da će oni sa ovim stanjem imati manjak određenih hranljivih materija, pa će možda biti neophodan dodatak.

Korisni suplementi su:

Selen. Studije pokazuju da uzimanje 200 mcg selena dnevno može pomoći u smanjenju antitela na antitireoidnu peroksidazu (TPO) i ublažavanju simptoma kod ljudi sa Hašimotovim tiroiditisom.

Cink. Cink je neophodan za funkciju štitne žlezde. Istraživanja sugerišu da kada se koristi sam ili zajedno sa selenom, uzimanje 30 mg cinka dnevno može poboljšati funkciju štitne žlezde kod osoba sa hipotireozom.

Kurkumin. Studije na životinjama i ljudima su pokazale da ovo snažno antiinflamatorno i antioksidativno jedinjenje može zaštititi štitnu žlezdu. Osim toga, može pomoći u lečenju autoimunih bolesti uopšte.

Vitamin D. Pokazalo se da ljudi sa Hašimotovim tiroiditisom imaju značajno niže nivoe ovog vitamina od opšte populacije. Štaviše, studije povezuju nizak nivo vitamina D sa težinom Hašimotovog tiroiditisa.

Vitamini B kompleksa. Ljudi sa Hašimotovim tiroiditisom takođe imaju nizak sadržaj vitamina B12. Uzimanje visokokvalitetnog vitamina B kompleksa povećava nivoe B12 i drugih važnih vitamina B.

Magnezijum. Nizak nivo ovog minerala je povezan sa povećanim rizikom od Hašimotovog tiroiditisa i većim antitelima na štitnu žlezdu. Osim toga, nadoknađivanje nedostataka magnezijuma može poboljšati simptome kod ljudi sa oboljenjem štitne žlezde.

Gvožđe. Ljudi sa Hašimotovim tiroiditisom imaju veću verovatnoću da razviju anemiju. Dodaci gvožđa mogu biti potrebni da bi se ispravio nedostatak.

Drugi dodaci kao što su riblje ulje, alfa-lipoična kiselina i N-acetil cistein takođe mogu pomoći ljudima sa Hašimotovim tiroiditisom.

Hrana koju treba da konzumirate

Ako imate Hašimotov tiroiditis, ishrana bogata hranljivim materijama može pomoći u smanjenju težine simptoma i poboljšanju opšteg zdravlja. Fokusirajte se na sledeće namirnice:

● Voće: bobičasto voće, kruške, jabuke, breskve, agrumi, ananas, banane, itd.
● Povrće bez skroba: tikvice, artičoke, paradajz, špargle, šargarepa, paprika, brokoli, rukola, pečurke itd.
● Skrobno povrće: slatki krompir, krompir, grašak…
● Losos, jaja, bakalar, ćuretina, škampi, piletina, itd.
● Žitarice bez glutena: smeđi pirinač, valjani zob, kinoa, testenina od smeđeg pirinča, itd
● Semenke, semenke bundeve, prirodni puter od kikirikija, puter od badema, itd.
● Pasulj i sočivo
● Zamene za mlečne i nemlečne proizvode (obogaćene kalcijumom i/ili vitaminom D): kokosovo mleko, kokosov jogurt, bademovo mleko, mleko od indijskog oraha…
● Začini, začinsko bilje: kurkuma, bosiljak, ruzmarin, paprika, šafran, crni biber, salsa, tahini, med, limunov sok, jabukovo sirće, itd.
● Napici: voda, nezaslađeni čaj, gazirana voda, itd.

Imajte na umu da pojedini ljudi koji imaju tiroiditis treba da izbegavju neke od gore navedenih namirnica, kao što su žitarice i mlečni proizvodi. Važno je da eksperimentišete sa ishranom da biste saznali koja hrana vam najviše odgovara.

Hrana koju treba izbegavati

Eliminisanje ili ograničavanje unosa sledećih namirnica može pomoći u ublažavanju simptoma i poboljšanju opšteg zdravlja:

● Rafinisani šećeri i slatkiši: gazirana pića, energetska pića, kolači, sladoled, peciva, kolačići, bombone, slatke žitarice, šećer, itd.
● Brza hrana i pržena hrana: pomfrit, pržena piletina, itd.
● Rafinisane žitariea: bela testenina, beli hleb, tortilje od belog brašna, đevreci itd.
● Visoko obrađena hrana i meso: smrznuta gotova jela, margarin, slanina, kobasice, itd.
● Žitarice i namirnice koje sadrže gluten: pšenica, ječam, raž, krekeri, hleb, itd.
Pojedini zdravstveni radnici sugerišu da ljudi sa Hašimotovim tiroiditisom treba da izbegavaju i soju i mlečne proizvode — a ponekad čak i sve žitarice!

Međutim, iako ove preporuke mogu pomoći mnogim pojedincima, važno je eksperimentisati sa svojom ishranom kako biste pronašli najbolju metodu za vas.

Rad sa nutricionistom koji je specijalizovan za autoimune bolesti kao što je Hašimotov tiroiditis može vam pomoći da suzite potencijalno problematičnu hranu i uspostavite režim ishrane koji će vam pomoći da se osećate najbolje.

Ostale modifikacije životnog stila koje treba isprobati

Dosta sna, smanjenje stresa i praktikovanje nege o sebi su izuzetno važni za one sa Hašimotovom bolešću tiroiditisa.

U stvari, studija sprovedena na 60 žena sa Hašimotovom bolešću, otkrila je da je angažovanje u praksama smanjenja stresa pomoglo u smanjenju njihove depresije i anksioznosti, poboljšanju ukupnog kvaliteta života i smanjenju antitela na štitnu žlezdu.

Takođe je važno pustiti svoje telo da se odmori kada se osećate umorno.

Pored toga, najbolje je uzimati lekove za štitnu žlezdu na prazan stomak najmanje 30-60 minuta pre doručka ili najmanje 3-4 sata posle večere da bi se maksimalno apsorbovali.

Čak i kafa i dijetetski suplementi ometaju apsorpciju lekova za štitnu žlezdu, tako da je najbolje da ne konzumirate ništa osim vode najmanje 30 minuta nakon uzimanja leka.

Imajte na umu da kada prvi put započnete terapiju prepisanim medikamentima, može proći nekoliko nedelja ili duže pre nego što počnete da se osećate bolje. Ako se vaši simptomi ne ublažavaju, razgovarajte sa svojim doktor o drugim opcijama.

Share on facebook
Share on Facebook
Share on linkedin
Share on Linkdin
Share on whatsapp
WhatsApp
Share on twitter
Twitter