Gljivične infekcije kod žena su veoma česta pojava, a pojedina istraživanja tvrde da čak 3 od 4 žene pate od gljivičnih infekcija! U najvećem broju slučajeva, za infekciju je kriva kandida koja izaziva kandidijazu.
Do infekcije dolazi kada je iz određenih razloga poremećena imunološka ravnoteža ili usled nekih spoljašnjih uticaja.
Bujanje ovih gljivica može izazvati mnoštvo zdravstvenih problema, od fizičkih do kognitivnih i mentalnih. Iz tog razloga preporučuje se takozvana anti-kandida dijeta tj. dijeta sa niskim unosom šećera i ugljenih hidrata.
Ipak, pojedini stručnjaci tvrde da ova dijeta sama po sebi nije efikasna u tretiranju ove infekcije i da je svaka korist zapravo rezultat opšteg poboljšanja prehrambenih navika.
Definicija kandide
Postoje stotine rodova ovih gljivica i mnoge vrste mogu izazvati gljivične infekcije ako njihov broj izmakne kontroli ili ako uđu u krvotok i druge organe. Ova vrsta infekcije naziva se kandidijaza.
Ovo je vrsta gljivice koja se najčešće može naći u usnoj šupljini, u ždrelu, na jeziku, u nosu, u sputum (ispljuvku), u bronhijama, u plućima, u digestivnom traktu, u urinu, u ušima, vagini, spolja na koži, na noktima, u krvi… Najrasprostranjeniji sojevi kandide su Candida albicans, Candida glabrata i Candida tropicalis.
Koji su glavni simptomi infekcije kandidom?
Simptomi infekcije kandidom su raznoliki, a mogu se svrstati u nekoliko kategorija. Opšti simptomi infekcije mogu biti simptomi poput: malaksalosti, depresije, glavobolje, bolova u mišićima i zglobovima, gubitka pamćenja i mokraćnih infekcije koje se ponavljaju.
Ova infekcija može izazvati i probavne simptome poput gasova, nadutosti, učestalog zatvora ili dijareje, probavnih smetnji i grčeva u crevima.
Hronični sekret iz nosne šupljine koji se cedi po zadnjem delu ždrela, čest kašalj, grlobolja, prehlada, astma i alergije su neki od respiratornih simptoma.
Kod žena, infekcija se često “manifestuje” na polnim organima. Javlja se peckanje i svrab polnog organa i pojačan sekret koji je najčešće bele boje. Muškarci su najčešće asimptomatski nosioci, ali se mogu javiti bele naslage na glansu penisa i prepucijumu, kao i sekret iz mokraćne cevi.
Genitalni simptomi su naročito izraženi nakon polnog odnosa jer trenje dodatno pojačava osećaj peckanja i svraba na genitalnoj regiji.
Faktori rizika kod infekcije kandidom
Ako konkretno govorimo o vaginalnoj gljivičnoj infekciji, faktori rizika uključuju uzimanje antibiotika, nekontrolisani dijabetes, imunitet i povišen nivo estrogena.
U pogledu prekomernog rasta kandide, upotreba antibiotika je jedan od najčešćih uzroka jer zajedno sa ubijanjem “loših” bakterija, uništavaju i one dobre.
Stres i prekomerno konzumiranje alkohola takođe mogu učiniti da budete podložniji infekciji kandidom.
Šta je anti-kandida dijeta i kako deluje?
Ova dijeta zahteva od ljudi da izbegavaju hranu i piće koji mogu povećati rizik od prekomernog množenja kandide. Tu spadaju gluten, šećer, alkoholni proizvodi i određene vrste mlečnih proizvoda.
Dijeta se fokusira na unos nemasnih proteina, zdravih masti, neskrobnog povrća i probiotika. Cilj ove ishrane je da umanji upalne procese i uravnoteži koncentraciju bakterija u crevima.
Prema nalazima laboratorijske studije iz 2017. godine, veće koncentracije glukoze mogu pospešiti rast i razmnožavanje kandide.
U teoriji, ljudi mogu imati manji rizik od razvoja infekcije kandidom ako iz svoje ishrane eliminišu hranu koja doprinosi rastu i razmnožavanju kandide. Međutim, naučna istraživanja tek treba da potvrde efikasnost ove dijete.
Hrana koju treba konzumirati
Ljudi koji žele da se pridržavaju takozvane anti-kandida dijete, trebalo bi da pokušaju da u svoju ishranu uključe sledeće namirnice:
• Brokoli, patlidžan, tikvice, peršun, prokelj, celer, mahunarke, kupus, krastavac, spanać, rucola…
• Voće sa niskim sadržajem šećera, poput agruma, maslina i bobičastog voća, ali u umerenim količinama
• Riba i morski plodovi: škampi, kozice, jastog, školjke
• Meso: piletina, teletina, svinjetina, guska, patka, govedina, divljač…
• Zdrave izvore masti, kao što su avokado, kokosovo ulje, ekstra devičansko maslinovo ulje i laneno ulje.
• Fermentisanu hranu, na primer, kiseli kupus, kefir i jogurt
• Žitarice koje ne sadrže gluten – kinoa, amarant, proso, heljda, pirinač…
• Orašasti plodovi, semenke i jezgrasto voće: golica, lešnici, bademi, semenke suncokreta, susam, indijski orah, orasi, brazilski orasi
• Određeni mlečni proizvodi: kiselo mleko, puter, tvrdi sirevi, jogurt (redukovati količinu na par kašika dnevno)
Hrana koju treba izbegavati
Anti-kandida strogo zabranjuje konzumaciju šećera, glutena, alkohola i mlečnih proizvoda koji sadrže velike količine laktoze.
• Skrobasto povrće poput krompira, kukuruza, pasulja i graška.
• Voće sa visokim sadržajem šećera, koje uključuje banane, mango, smokve i suvo grožđe.
• Određeno meso, poput prerađenog mesa i ribe uzgajane na farmama.
• Zrna koja sadrže gluten, uključujući pšenicu, ječam i raž.
• Mlečni proizvodi bogati laktozom, poput mleka i mekih sireva.
• Prerađene masti i ulja, na primer ulje repice, sojino ulje i margarin.
• Prosti šećeri i veštački zaslađivači, kao što su saharoza, aspartam, agava, javorov sirup, kukuruzni sirup i med.
• Neke vrste orašastih plodova i semenki, uključujući kikiriki, orah, pistaće i indijski orah.